Roman V. je prvenac kontraverznog i misterioznog Tomasa Pinčona (V., Thomas Pynchon, 1963.)
Ja sam još pre nekoliko decenija :) bio zadivljen njegovom "Objavom broja 49", koja mi je između ostalog pokazala i da su neki "popularni" srpski pisci samo plagijatori.
Međutim, retkost prevoda Pinčona, koji je uslovljen njegovim retkim, ali često prekomplikovanim delima, učinilo je svoje, pa ja ovog pisca nisam više čitao.
Bilo bi bolje da je tako i ostalo.
Teorija zavere, tajna društva..., koja se u "Objavi" razumeju kao satira, u Pinčonovom prvom i mnogo obimnijem delu "V." su prisutni previše dugo i previše komplikovano.
Komplikovanost, koja je glavna odlika Pinčona uopšte, u obimnom delu tipa "V." je nešto što će vas odbiti, i naterati vas da knjigu definitivno prestanete čitati.
Jedina dobra strana ove knjige, je da je posle nje došla "Objava broja 49", a to znači da je i pisac prepoznao probleme, i pronašao se u mnogo kraćoj formi koja može sebi dozvoliti komplikovanosti nerazumevanje.
Ja sam još pre nekoliko decenija :) bio zadivljen njegovom "Objavom broja 49", koja mi je između ostalog pokazala i da su neki "popularni" srpski pisci samo plagijatori.
Međutim, retkost prevoda Pinčona, koji je uslovljen njegovim retkim, ali često prekomplikovanim delima, učinilo je svoje, pa ja ovog pisca nisam više čitao.
Bilo bi bolje da je tako i ostalo.
Teorija zavere, tajna društva..., koja se u "Objavi" razumeju kao satira, u Pinčonovom prvom i mnogo obimnijem delu "V." su prisutni previše dugo i previše komplikovano.
Komplikovanost, koja je glavna odlika Pinčona uopšte, u obimnom delu tipa "V." je nešto što će vas odbiti, i naterati vas da knjigu definitivno prestanete čitati.
Jedina dobra strana ove knjige, je da je posle nje došla "Objava broja 49", a to znači da je i pisac prepoznao probleme, i pronašao se u mnogo kraćoj formi koja može sebi dozvoliti komplikovanosti nerazumevanje.
Нема коментара:
Постави коментар