Dakle, počela je NFL sezona, i pošto su mi svi ukućani sada na Net-u, ja po ceo dan gledam ESPN America. Znate, kažu da je u US, američki fudbal sport br. 1, pa onda mnogo praznih mesta, pa bejzbol (baseball). E, sada ćemo se baviti ovim drugim, jer oktobar mesec je rezervisan za baseball playoff, ili kako to na ESPN-u vole da kažu: "u oktobru se stvaraju legende!".
Prilično "otkačen" sport. Pravila su na prvi pogled neuhvatljiva, mada kada se dobro udubite i otpratite par utakmica, shvatićete. Ipak, nije ništa čudno da i profesionalni igrači u toku neke utakmice nauče, ili po prvi put čuju za neko pravilo! Bejzbol vam je to... sav u magli neodređenosti.
Za razliku od fudbala (u daljem tekstu uvek mislim na "američki") koji se igra u fascinanto kratkoj sezoni sa iznenađujuće malo utakmica, bejzbol vam je pravi "smarač", koji se igra od aprila do oktobra i gde svaki tim odigra oko 162 utakmice po sezoni !!! Svaki meč traje oko 3 sata, nikada ne znate kada će se završiti, i veći deo vremena gledate kako neko razmišlja, priprema se, nervozno žvaće, pljuje, usekuje se, izvodi nerazumljive pokrete, nepovezano trči tamo vamo...
Nije onda ni čudo što se ta bejzbol sezona obično igra pred sablasno praznim tribinama, potpuno neispraćeno od strane medija. Ako nekad, slučajno, i uspete da zakačite neku utakmicu na TV-u, sve vreme razmišljate: "od čega se ovi klubovi izdržavaju, kako oni uopšte imaju para za putovanja, a kamoli da plate igrače, itd"
Još ako ste navikli na energiju i eksplozivnost fudbala, na uzvike bola i lomljenja kostiju, na neizrecivu radost često izraženu jakim udarcima po saigraču... onda vam ovaj baseball dođe kao čisto gubljenje vremena i jedino što vidite je velika količina slina i drugih usnih izlučevina koje sav taj neshvatljivo veliki broj ljudi u dresovima besomučno raspoređuje po terenu i klupi.
I onda dođe oktobar! Samo 8 ekipa se surovim izborom plasira u playoff, koji se igra po takozvanim "serijama" gde jedan par igra na 3 ili 4 dobijene, svakog dana, utakmicu za utakmicom. Putuju oni i po ceo kontinent tamo vamo, ali utakmice igraju dan za danom. (Doduše i nema nekih velikih fizičkih naprezanja na tim utakmicama.)
I tada cela nacija "poludi".
Stadioni uzavru od gomile posetilaca, himna se peva sa najvećim naježenjem kao da je maltene Superbowl! Igrači postaju junaci o kojima se zna sve: statistike, mentalni sklop, koliko su dugo gajili brade ili kakve tetovaže imaju...
Dugotrajno međusobno gledanje pitcher-a (onog koji baca lopticu) i batter-a (onog koji je čeka palicom) sada postaje svima jasno mentalno nadmetanje superiornih umova. Milioni ljudi se uključuju u pogađanje "ako on misli da ja znam šta on misli, da li onda on misli da ja znam gde ću sada da bacim lopticu, ili bih sada trebao da pomislim da on misli upravo ono što ja mislim, pa da onda promenim?". I onda on treba što jače i što neodređenije da baci lopticu u jedan prilično neodređen prostor, ali tako da onaj koji o njemu najviše razmišlja ne može to da pretpostavi, dok u isto vreme saigrači ovog prvog, a i čitav stadion gledalaca, tačno znaju gde će ovaj neodređeno da je baci, tačno poštujući pravila !?
Fascinantan sport, ha?
I tada, uvek u pratnji sreće, izranjanju neki pojedinci, postaju legende, njihove sličice dobijaju neverovatne vrednosti. A samo zato što im se loptica odbila tačno tamo gde treba, ili obrnuto.
I tako se probudim rano ujutro, i potrčim da pogledam rezultate od prošle noći, i zadivljujuće pročitam (www.mlb.com) da je "posle 3,5 sata izuzetno napete izvanredne utakmice , rezultat bio 1:0" !? Ovo je valjda jedini sport na svetu koji može bez postignutih poena, posle 3,5 sata igra da bude "izvanredan"!
Ali, na svu sreću, završiće se taj oktobar. Odrediće se pobednik "World Series", i nestaće taj baseball sa ESPN-a. A dok se to ne desi, uživaću u njemu.
Fascinantan sport, ha?
Нема коментара:
Постави коментар