Trenutno se bavim novim dobitnikom Nobelove nagrade za književnost: Ž.M.G. LeKlezio (Jean-Marie Gustave Le Clézio).
Čitam njegov roman Uranija (Ourania, 2006.) koja govori o savremenom, ili skorašnjem životu u tropskim predelima Meksika, i utopijskom društvu koje se tamo organizovalo.
Priča o dečijem utopijskom svetu je toliko puta korištena, i zato ovaj roman ipak "vuče neke okove" za sobom. Naravno, ne bi dobitnik Nobelove nagrade sebi tek tako dozvolio da se uplete u već davno ispričanu priču, pa su njegovi opisi meksičkog društva zaista upečatljivi.
Ipak, potvrđuje se moj utisak da su dobitnici Nobelove nagrade pisci jedne vrste. Jaki u svojoj umetnosti, ali uvek nekako usmereni i čvrsti u svojoj filozofiji. I tako, dok čekam da moj "prvi pik na draftu" za novog Nobela, Mario Vargas Llosa, konačno ponese ovo priznanje, pomalo počinjem da u to i sumnjam, jer je prilično "otvoren" u svojim stavovima.
I dalje, ukoliko želite zanimljive knjige, rukovodite se britanskom Booker nagradom, a Nobelovce svakako pročitajte, ali samo onda kada potpuno vladate sobom i živite u skladu sa svojom okolinom.
Izgleda da isto važi i za ŽMG LeKlezoa... dobar je, ali bolje je da se pripremite!
p.s. Kada sam završio čitanje, razočarenje mi se malo povećalo :( Sve vreme sam očekivao da će kraj ipak doneti neki smisao, ali ne (osim ako ŽMG nije želeo da metaforički opiše besmisleno društvo u kome se danas ubijaju na hiljade). U svakom slučaju, nisam osetio uzbeđenje pročitane knjige.
Doduše, koliko čujem ipak je Vargas Ljosa dobio Nobela, pa me je to malo oraspoložilo :)
Нема коментара:
Постави коментар